malozelenoprase

Kažu: nema goreg prizora od pijane devojke.

Koja ševrda, zapliće jezikom,

Oštro se smeje a tupo gleda.

No, večeras ću ipak biti ta.

Ne bojim se da ću time posebno naružiti svet.

Ne verujem da išta više ima tu moć.

A  meni, eto, noćas očajnički treba malo istine.

Očajnički mi treba da, makar nakratko,

Uklonim ovaj zid koji me odvaja od mene same.

Znam:  pakao* će, uvek sklon nipodaštavanju,

Reći da je i to samo poza.

Da svoje bure u čaši vode

Poistovećujem sa tuđim,

Stvarnijim i odraslijim olujama.

Neka kažu. Znam da ne razumeju.

Ne bi ni mogli, jer nikada nisu bili kao ja.

I dobro je.

Bitikao ja?

To ne bih poželela ni najgorem dušmaninu.

I zato ću večeras, na dnu flaše,

Potražiti neku bolju sebe.

Živeli!