malozelenoprase

Možda mi baš noćas fališ

kao nikada ranije.

 Možda baš noćas premotavam u glavi kasetu

na kojoj su snimljeni svi oni trenuci

kada smo bili smao ti i ja, bez straha, laži i glume.

Možda sam baš noćas svesnija no ikada

da je tih trenutaka tako patetično malo.

A znam: neće ih više ni biti.

Možda baš noćas svom snagom pokušavam da zaplačem.

I možda baš noćas nijednu suzu ne uspevam da iscedim.

Kao da je okean u mom srcu presušio,

i ostale su samo gole, mrtve hridi.

Možda sam baš noćas shvatila

da ispo oblaka po kojima hodam

leži kaljuga.

Ali, eto, možda sam baš noćas

pronašla na onim hridima začarani inat,

koji me neće pustiti da molim, i padnem.

Nikada.