malozelenoprase

Znaš li kako je to ubiti jedino što ti znači?

Uništiti svaku nit tog bića,

Svaku sponu koja vas povezuje?

Znaš li kako je to kad sam, svojom  krivicom,

Uništiš jedinu sigurnu luku svog života?

Samo i isključivo sopstvenim nemarom,

Sopstvenom sebičnošću,

Sopstvenim slepilom.

Evo kako je:

Strašno je.

Nemaš kuda.

Ni u sebe, ni van sebe.

Nigde te niko ne čeka, jer si slomio sve što te je čekalo.

Kao da padaš, a nikada nećeš pasti.

Ma koliko prizemljenje bolelo –

Ipak je prizemljenje.

Ipak si ponovo na svome.

A  - znaš da nisi,

I da nikada nećeš biti.

Znaš da si sam uništio sve ono što te je činilo onim štojesi.

Pokidao si maramicu koja ti je brisala suze.

Polomio si oči koje su ti mamile osmeh.

Iščupao si ruke koje su bile voljne da uzmu svu tvojunesreću,

I da ti daju svu svoju sreću.

...Ma, zašto li ovo pričam?

Ako znaš kako je – nemam šta da ti pričam.

Znaš sve, i više od toga.

Ako ne znaš kako je, a iz mojih grešaka i moje patnje želišda saznaš,

Srami se.